Počinju susreti sela

Malo je događaja u kulturi borskog kraja sa tradicijom dugom 56 godina… Manifestacija „Susreti sela” predstavlja jedan od najznajnijih događaja autentične narodne baštine, pesme, igre, običaja i izvornog stvaralaštva našeg kraja. Pozivamo Vas da uveličate otvaranje ove izuzetne tradicinalne manifestacije. DOBRO NAM DOŠLI! ORGANIZATORI MANIFESTACIJE: Ustanova „Centar za kulturu opštine Bor“ Kulturno umetnička društva Pokrovitelj manifestacije: Skupština opštine Bor Raspored […]

» Read more

PLJAČKA NIKAKO DA PRESTANE: Stranci odneše svo zlato iz Srbije!

U Srbiji se najbogatija nalazišta zlata nalaze u istočnom delu zemlje, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina, ali i u okolini Raške i Medveđe. Takozvana timočko-magmatska zona odavno je predmet interesovanja svih „velikih igrača“ u rudarstvu, a s obzirom na bogata nalazišta rudnog blaga, Srbiju trenutno uzduž i popreko „buše“ mnoge strane kompanije. Prema nezvaničnim procenama, u […]

» Read more

Kanađani kod Bora otvaraju rudnik zlata. U Makedoniji protesti zbog otvaranja novih rudnika

Kanadska kompanija „Nevsun“ započeće, do kraja godine, pripreme za otvaranje rudnika bakra i zlata u rejonu Čukaru peki, kod Bora. Ovaj rudnik se smatra potencijalno najbogatijim nalazištem tih metala na planeti – saznaju „Večernje novosti“. “Očekujemo da uskoro okončamo studiju izvodljivosti, nakon čega, u poslednjem kvartalu 2017. godine, krećemo u pripreme za otvaranje rudnika, koji bi se eksploatisao podzemnim putem”, […]

» Read more

Како Србија губи милијарде долара јер је постала рудник пара за стране рударске компаније

Београд – Група америчких и неколико мултинационалних корпорација (Atlas Copco“, „Kapital driling“, „Drilex international“, „Freeport“) које се широм света баве отимачином рудних богатстава у најсиромашнијим државама света, дошле су пре неколико година и у Србију. Свака од њих је по уговору имала задатак да врши бушење (испитивање) рудних налазишта и за то добијају огроман новац из републичког буџета. Уместо тога, […]

» Read more

KONGRES VLAHA – RUMUNA; 3. 12. 2016 Borsko Jezero (VIDEO)

U hotelu “Jezero” na Borskom jezeru održan je Kongres Vlaha Srbije, na kome je između ostalog predstavljena Deklaracija prema kojoj se ovaj kongres u stalnom zasedanju smatra institucijom najvišeg ranga u vlaškoj nacionalnoj zajednici. U prepunoj sali hotela „Jezero“, delegati iz udruženja, kulturnih društava i organizacija vlaške populacije i njhovi gosti iz Rumunije i Bugarske, kao i predstavnici Ambasade Rumunije, […]

» Read more

Rumuni nam prete vetom zbog Vlaha

Bivši predsednik susedne zemlje, Trajan Basesku, najavljuje blokadu Srbije na putu ka Evropskoj uniji. Glavna tačka sporenja Beograda i Bukurešta su Vlasi, koje naš sused smatra Rumunima, a Srbija – specifičnom manjinom SUSEDI Srbije imaju dugačku listu uslova za članstvo naše zemlje u EU, a poslednja pretnja blokadom evropskog puta stiže iz Rumunije. Bivši predsednik ove zemlje Trajan Basesku poručio […]

» Read more

Румунско трговање „влашким питањем“

Власи и Румуни су сасвим различите националне мањине и Румунија није позвана да се стара о нама пошто је наша матична држава Србија, изричит је председник Националног савета влашке националне мањине у Србији Радиша Драгојевић, који сматра да је „влашко питање“, као и 2012. године само предмет трговине румунске стране. Стари актери, стара тема, једино би предмет трговине могао бити […]

» Read more

Nova knjiga: KALENDAR OBREDA VLAHA SA HOMOLJA

Autor: Danica Đokić, etnolog Narodnog muzeja u Požarevcu Knjiga Zvezdane Stanojević, „Kalendar obreda Vlaha sa Homolja“ pretstavlja autentičan zapis o obredima i verovanjima vlaškog stanovništva koje živi u selima na blagim pobrđima Homoljskih planina: Melnici, Ranovcu, Kladurovu, Rašanacu, Ždrelu i Stamnici.Planinski masiv se u ovm delu spušta prema slivu Mlave formirajući istoimenu atropogeografsku oblast. Kalendarski obredi su veoma značajan segment […]

» Read more

Istorija i poreklo bosanskih Vlaha

Tekst u celosti preuzet sa sajta faktor.ba Za vrijeme osmanske vlasti u Bosni i Hercegovini, od Sumarnog popisa sandžaka Bosna iz 1468/69. godine do 17. stoljeća u desetini osmanskih deftera popisane su stotine bosanskohercegovačkih naselja zajedno s njihovim poreskim obveznicima Vlasima. Defteri sadržavaju brojne poimenične popise bosanskih Vlaha, čija imena nikad niko nije uspio u cijelosti pobrojati jer je njihov […]

» Read more
1 2 3 4 10