Šta je sa Novom Topionicom?

Serija Spinovanja informacija uz jasne politiku: Lažem i odlažem dok ne nestanem! Nastavljena je danas u Šojićevskom stilu kroz epizodu Ambasador je naš dragi gost uz izjavu: Ambasador Kanade impresioniran radom nove Topionice

Agencija za Životnu sredinu danas pokazuje kako (ne)radi Topionica koja ima u poslednjih 30 dana emisiju SO2 sa višednevnim prekoračenjima od Zakonom dozvoljenih vrednosti.

Šta kažu stručnjaci ?

A grupa radnika RTB BOR koja podržava Protest borana: NE ĆUTIM JER IMAM DECU – BRANIMO BUDUĆNOST BORA objasnila je kakvo je to čudo napravljeno i kako (ne)radi:

DOSTA JE VIŠE !!!

Sigurni smo da je ova rečenica moto početka i završetka svake smene u Topionici i F-ci Sumporne kiseline poslednjih 6 meseci i definitivno se odomaćila i u Tir-u a verujemo i u celom RTB-u, zato što na najbolji način oslikava kompletno stanje u kome se nalaze i ljudi i proizvodni proces posle torture kojoj su bili i jesu izloženi….Torture u svakom smislu te reči…Ako ta reč može da ima smisla…Ali Blagoje ga je odlično našao….Kao i besmisao u svemu što je realno…Ali,nije on kriv!!!!

Prethodnih meseci bilo je dosta polemika na društvenim mrežama vezanih za (ne)rad Nove Topiionice i F-ke Sumporne kiseline, bilo je mnogo neistina, poluistina, nedorečenih istina. A istina je prosta i jednostavna i neizbežna:

Pokretanje Nove Topionice i F-ke Sumporne kiseline, marta ove godine, desilo se u tehnološkom ambijentu koji je bio daleko od potrebnog i dovoljnog da bi se krenulo sa uhodavanjem i dokazivanjem tehnoloških parametara. Prostije rečeno, krenuli smo prerano, na silu….. Zato što je Blagoje obećao…A obećao je da bi bio još veći, nedodirljiviji, bahatiji, da bi još bolje pevao i bio duhovitiji…. I zato što je oko sebe imao klimače onog dela tela koji liči na glavu, potvrdne klimače kao što je dragan marinković, koji je uvek odgovarao sa „DA“ i „MOŽE“, ne retko i pre nego što je čuo pitanje. Ali nisu oni krivi!!! Neke druge, slične, nećemo ovde da pomenemo, ali njih dvojicu moramo.

A kao što je startovan na silu, Novi Projekat je manje-više, tako i realizovan, od samog početka…konfuzno, u stalnoj trci za parama i nerealnim rokovima, neverovatnim organizacionim postavkama i konstantnim davanjem preimućstva formi u odnosu na suštinu…Naravno, uz aminovanje, dirigovanje i insistiranje gore pomenutih super heroja koji zajedno imaju  200 godina…Ovo manje-više na početku pasusa odnosi se na Outotec(mnogo manje) i na SNC Lavalin i RTB (mnogo više).

A koji su, po našem mišljenju, osnovni preduslovi koji nisu bili ispunjeni da bi jedan tako kompleksan, i ponavljamo, kompleksan projekat bio spreman za dokazivanje u realnom (ne Sosinom i dragan marinković) vremenu:

Nedovoljna količina i neodgovarajuće fizičko-hemijske osobine koncentrata.
Ispust i transport šljake koji je bio sve sem po projektu.
Konvertori(br.3 i br.4) i kompletan sistem tretiranja gasova prema f-ci S.K. nisu bili funkcionalno spremni.
Nova energana kao veliki kompromis i improvizacija.
F-ka Sumporne kiseline, kao posebna priča :
Rukovodioci i radnici Fabrike sumporne kiseline takoreći nisu, sve do pred sam završetak, ni učestvovali niti su bili uključeni u projekat izgradnje kao ni u proces kontrole izvedenih radova u Novoj fabrici Sumporne kiseline zbog manjka ljudstva i obaveza u staroj fabrici, svakodnevnih problema i ogromnih napora da se održi proizvodnja u istoj, preko 40 godina staroj fabrici.

Takođe, radnici nisu imali ni adekvatnu obuku za rad u Novoj fabrici. Sem nekoliko teorijskih časova obuke, drugih obuka, praktičnih ili na terenu kao i toplih proba postrojenja, nije ni bilo.

Zaposleni su potpuno nespremno dočekali pokretanje Nove fabrike Sumporne kiseline bez osnovnog poznavanja agregata, opreme, pumpi, motora, ventila, klapni, linija i ostalog, a naročito načina na koji se vodi proces iz kontrolne sobe.

Pored svega navedenog bio je evidentan i nedostatak radne snage i što se tiče broja i što se tiče kvalifikacione strukture. Radnici su po zaustavljanju stare fabrike jednostavno prebačeni u Novu fabriku, raspoređeni u 3 smene sa po 5 radnika i sa 12-časovnim radnim vremenom… I tako sve do danas…

Ceo proces je projektovan da bude automatski, što u praksi nije bio slučaj, a tehnologija „stani-kreni“ odnosno česti zastoji su bili veoma štetni za opremu i agregate kao i za aerozagađenje, a konstantno nedovoljan procenat SO2 zahtevao je dodatan, odnosno konstantan prekomerni utrošak normativa, pre svega nafte.

Tokom pokretanja postrojenja i prvih dana rada počeli su da izlaze na videlo mnogi problemi u sistemu. Nakon nekoliko dana od starta došlo je i do požara pri čemu je oštećen deo gasovoda, sušni toranj i jedan sekundarni mokri elektro filter. Gasovod i sušni toranj su u roku od 20-tak dana sanirani, a mokri elektro filter je blindiran i nastavljen rad bez njega. Javljali su se i problemi u radu duvaljke za gas, grejača i sistema za prečišćavanje gasa iz Fleš peći, kao i oštećenja i zapunjavanja kvarcnim peskom sistema za pranje gasa sa konvertora, problemi sa automatikom koja nije bila u potpunosti povezana i ispitana do kraja.

SNC Lavalin je pri samom startu sa tehnološke strane bio prisutan sa nedovoljnim brojem ljudi i po mnogim mišljenjima sumnjivog znanja o procesu koji teba da vode i kojem treba da nas ovako neuke poduče. Na svako pitanje šta treba da uradimo vezano za neki problem u fabrici odgovor SNC Lavalin-a je bio: „Primopredaja je završena.Primili ste fabriku.To je vaša fabrika.To su vaši problemi”.

Nadljudskim naporom i zalaganjem se održavala i održava proizvodnja, radnici su premoreni i psihički i fizički, uplašeni i nezadovoljni , a svaki zahtev rukovodioca i radnika za prijem nove radne snage pre
ma poslovodstvu ostajao je bez odgovora…

Pored ovih , ključnih, bilo je još nekoliko kritičnih i nedefinisanih pozicija koje nisu garantovale stabilan i siguran rad N.T. (transportni sistem od Bedinga do Sušača, snabdevanje instrumentalnim vazduhom,…)

A startovali smo …Primopredaju je potpisao, naravno, dragan marinković…

A u toku rada ,osim gore navedenih ,postale su vidljive sve manjkavosti sistema koji su bili u nadležnosti SNC LAVALIN-a, od tehnološkog rešenja i automatike transportnog sistema iz Bedinga do Sušača, preko automatike na konvert
orskoj liniji do potpune nestabilnosti sistema za vuču gasova prema F-ci Sumporne kiseline…

U takvim (ne)uslovima startovala je Nova…A zaustavili smo Staru…I za dve nedelje „gušili“ se u hladnom materijalu( čitaj bakar koji nije došao do anode, odnosno „zarobljene“ pare )…Topionica je nekako,zajedno sa Direktorom Tir-a,ubedila Sosu da je neminovno da startujemo Staru i negde od polovine maja pa do kraja juna Topionica se „ubila“ da zalihe hladnog materijala svede na prihvatljivu količinu.Radile su i Stara i Nova i trebalo ih je ukomponovati i voditi računa o ekologiji i o bezbednosti i o bakru koji treba finalizovati…A broj ljudi isti(čitaj nedovoljan)….Radilo se ubrzano, pa ubrzano-ubrzano…Ljudi su se „napeli“ do neizdržvosti…. I umesto da se selo i razgovaralo o pravcima i dinamici delovanja , i kratkoročno i dugoročno,da se postojeća situacija učini manje tragičnom , Sosa je sve to vreme pevao istu pesmu sa refrenom „Topionica i Tir su krivi za sve“(naravno, prateći vokal je bio dragan marinković),a sastanke je koristio za samopromociju,uvežbavanje i izmišljanje novih skaradnih i prostih reči(ma to nisu reči,to je čista mržnja)koje je nemilice delio… Ali, nisu oni krivi!!!

Na kratko samo da pomenemo i ulogu Oututec-a, jer se i oko toga pričaju razne priče.Oni su bili prisutni sve vreme sa značajnim brojem ljudi od februara do polovine maja, što znači od hladne provere sistema do prvog i drugog starta i tokom eksploatacije nakon drugog starta. Činjenica je da su imali samo reči hvale u svakom pogledu za angažovanje naših ljudi, kao što je i činjenica da za vreme dok su bili prisutni nisu mogli da ispitaju sistem adekvatno jer im ograničenja koja smo prethodno naveli to nisu dozvoljavala.Otišli su,verovatno, kada im je po ugovoru istekao broj dana koji su bili obavezni da ispoštuju. Kažemo verovatno, jer ugovor nismo videli.

A do današnjih dana, neke kritične pozicije sa početka su sanirane, neke su i dalje prisutne, otvorile su se neke nove… Stara je „ na izmaku“ snaga, ljudi takođe… Sve je više rudara u Topionici… Sve manje metalurga…Naravno, Dragan Marinković je tu… Ali, nije on kriv!!!

I možda će neko primetiti da smo ovo što imamo da kažemo trebali reći mnogo ranije…. I biće u pravu…. Ali svako od nas je imao svoje,njemu bitne razloge,koji su ga utišavali i odvlačili pogled od bitnih stvari. Naravno da smo zbog toga krivi i nemamo opravdanja. I nećemo da ulazimo u pojedinačne razloge svakoga od nas, kao što nećemo ni u razloge za ćutanje ostalih ljudi u Tir-u, Rbb-u, Rtb-u, gradu (poštovanje onima koji nisu ćutali ), zato što nam je potrebno jedinstvo, najšire moguće, da imaginarni svet Sose i Dragana Marinkovića, u koji smo svi uvučeni, vratimo u realne okvire ( naravno, bez njih ), ma kako će realnost biti teška i bolna, jer smo mišljenja da će svako odlaganje budućnost učiniti višestruko težom i neizvesnijom.
I na kraju, ovaj tekst nema za cilj da negira ogroman trud ljudi koji su bili vezani za projekat Nove Topionice i F-ke Sumporne kiseline, kao ni trud ljudi koji učestvuju u eksploataciji. Naprotiv. Pokušali smo da objasnimo kako je i sama suština projekta i rad i predanost ljudi devalvirana i obesmišljena ponašanjem, (ne)delovanjem, razmetanjem dvojice ljudi i njihovih najbližih poslušnika, ljudi koji su sami sebi dovoljni i potrebni. Ali, nisu oni krivi. Krivi smo svi mi koji ćutke i pognute glave tražimo fragmente ponosa izgubljene negde u nemilosrdnom materijalnom svetu, zaboravljajući budućnost i stideći se prošlosti…

Dokle!?

O prekomernom zagadjenju i o efektima rada RTB BOR kao društveno neodgovorne firme koja ugrožava životnu sredinu danas su u Narodnoj Skupštini Srbije govorili i predstavnici Protesta.

Poslanicima Zelene Poslaničke grupe pokušali su da objasne šta se to dešava u Boru nakon završetka investicije u koju je Vlada uložila veliki deo Budžetskih para

Izvor: Medija centar Bor