SLATINA, NAJZAGAĐENIJE SELO U EVROPI
Dok meštani ekološki opustošenog sela Krivelj, naslonjenog na istoimeni rudnik bakra, očekuju nadoknadu štete za nedavno uništene pčelinjeke i useve, na drugoj strani, prema Zječaru, u obližnjoj Slatini, ne samo da je zatrovan vazduh, nego su i voda i zemljište izvan svake upotrebe. Kroz ovo, nekada pitomo, živopisno selo, protiče baživotna Borska reka koja decenijama valja otrovne rudničke “plave vode” i najotrovniji industrijski mulj. Ovo je jdina reka u svetu u kojoj nema ni biljnog ni životinjskog sveta. Pod zapirićenim obalama “progutano” je više hiljada hektara najplodnoijeg zemljišta. Pokatkad, sa nedalekog jalovišta, nošena vetrom, pada prašina zatrpavajući useve, vinograde i voće.
-Najteže je kad se nadviju gusti sumporasti oblaci iz topioničkih dimanjaka. Narod se zatvara u kuće, jer to je jedini spas. Svi bunari i izvori su zatrovani. Zabranjena je upotreba vode za piće, ne samo za ljude, nego i stoku. Vodom se snbdavamo iz gradskog vodovoda. Deo troška za gradsku vodu plaća Topionica bakra koja i jeste glavni krivac za našu ekološku tragediju. Istom tom vodom zalivamo bašte i povrtnajke. Nažalost, povrće,.voće, mleko, iznosimo na borsku pijacu, jer je najbliža. Da li je to zdravo? Aposlutno nije, ali nema se kud drugde, a mora se živeti-objašnjava dr Branko Patrović koji je od pre neku godinu u penziji u svom selu udaljenom od Bora samo tri, četiri kilometra. On naglašavca da je Slatina po mnogim analizama i zvaničnim istraživanjima ekološki najzagađenije selo u Evropi.
– Rođen sam ovde pre 80 godina. Sećam se kad smo se kupali i lolvili ribu u poptpuno bistroj i čistoj reci. Najstrašnije je od pre 50,60 godina kada je proradila borska Topionica bakra-priča Slavko Spasojević.
Borska reka nastavlja put susedne Rgotine, zaječarskog i negotinskog atara i uliva se u Dunav, a odatle otvorvi odlaze i do Crnog mora. I umesto, kažu ovdašnji ekolozi, da postane evropski problem, još niko ozbiljnije ne pokušava da stane na put stradanju kakvo se retrko viđa na planeti. U RTB Bor najavljuju nove projekte u saradnji sa Svetskom bankom, ali ništa neće biti bolje dok se ne zatvori stara, dotrajala metalurgija.
-Da je nesreća bude još veća, od borskog aerdroma i Fabrike lak-žice dolazi potok prepun otrovnih materija i kiselina iz te industrije. Selajci i ovog proleća zalivaju povrtnjake. A zelena salata, krastavci, luk svakodnevno stižu na borski pijac. Začudo, to nikome kao da ne smeta. Ipak, ko god čuje da je povrće iz Slatine ne usuđuje se da pazari. Srećom, tu su preprodavci-priča Krsta Pavlović.
U Udruženju građana Ekoagenda ističu da su Slatina i susedni Oštrelj, i još pet okolnih sela, zajedno se Kriveljom, višedecenijeske crne ekološke tačke Srbije. Bilo je više pobuna i protesta, ali se uvek završavalo na dogovoru da se koliko-toliko nadoknadi šteta, izgradi vodovod, popravi crka i škola, organizuje neka zabava. U međuvremenu, smrtnost je sve veća, a kancerogena oboljenja, odavno upozorava dr Petrović, beleže stalni rast.
Slatinu i Bog zaboravio
-Ako je nekome uništena laetina i ako je neko pretrpeo toliko stradanje od borske prljave industrije, onda je to Slatina. Nažalost, od svih smo zaboravljeni. Udruženje Ekoagenda je u Boru i Krivelju. Ovo selo nema tih ljudi koji bi upoznali javnost I krenuli u odlučniju borbu za svoj spas, pa i biološki opstanak. Ovo nije život, ovo je neviđena tragedija. Od nas je I Bog digao ruke – kaže Milisav Buzejić.
Medija Centar Bor
Autor: B.F.
Foto: D.Popaz