КО СУ ВЛАСИ? – KARJE ȊS VLASI?
КО СУ ВЛАСИ?
Од овог броја листа „Реч народа“ пратите серијал текстова посвећен влашкој националној мањини, кроз двојезични пројекат насловљен „Поносни Власи-интеркултурално Браничево“. Бавићемо се видљивошћу и препознатљивошћу културолошке разноликости влашке националне мањине, положајем у друштву и другим карактеристикама заједнице Влаха, са нагласком на степену остварености права и слобода те националне мањине, изнад свега, права на сопствени идентитет и интегритет, нарочито културну аутономују, чија је суштина у праву на службену употребу језика, образовање, културу и информисање.
Циљ нам је допринети формирању друштвене атмосфере која ће омогућити отклањање препрека у постизању потпуности влашког националног идентитета и интегритета, утемељеном на матерњем влашком језику и на интеркултуралности, у смислу активне и плодне међукултуралне интеракције, уз потпуно поштовање и уважавање аутохтоности сваке понаособ.
Серијал текстова започињемо анкетним истраживањем о елементарним знањима невлашких грађана Браничева о својим суграђанима Власима, са питањем – Ко су Власи, по чему су препознатљиви?
Слађана Јовић, из Петровца на Млави, удата у Панкову: – Окружена сам Власима и препознају се по облачењу, понашању, нарочито по говору, по њиховом језику. О њиховој историји, култури и језику се ипак не зна пуно, чак и у срединама у којима Власи живе.
Слободан Рајић, из Кнежице, иначе дипл. правник у пензији, сада председник Удружења пензионера општине Петровац: – Од рођења живим са Власима, као и моји преци. Власи су овде са нама неколико стотина година уназад. Моје животно искуство је блиско везано за Влахе, за дружења и пријатељства. Целог живота нам се сви путеви укрштају. Власи имају специфичне обичаје, чувају своју традицију и културу, што је добро и за њих и за нас, јер нас све скупа чини богатијим. Добро је знана влашка музика, влашко коло. Ја сам док сам живео у Београду за њих био Влах, јер сам добро играо. Све што је везано за верске обичаје разликује се од српских, али ми се овде у свему томе допуњујемо и међусобно поштујемо. Свакако се о Власима увек може још пуно сазнати и научити.
Јелена Грубор, живи у Кучеву, где је до пензије радила у Библиотеци: – Дуго живим са Власима, имам пуно великих пријатељстава. Од детињства смо заједно, били смо школски другови. Жао ми је што тада, као деца, нисмо научили влашки, а разлог за то је да би Власи што боље савладали српски, па су и они усмеравани на српски језик. Иначе, Власи су староседеоци из римског периода, православне су вере, уз бројне паганске обичаје, у којима има блискости са српским. Краси их пуно специфичности, о којима је занимљиво и значајно читати и слушати.
Миланче Аћимовић, из Шетоња, иначе земеник прдседника Скупштине општине Петровац: – Знам доста о Власима, јер смо у основној школи, у Шетоњу, били заједно у одељењу, дружили се, а и данас се дружим и радим са Власима. Они имају своје специфичности. То је, пре свега, језик, али и бројни обичаји, који су били заступљенији ранијих година него што је то случај у данашње време. Данас их је велики број у иностранству, услед чега су и они усвојили неку „западну“ културу, тако да се губе неке од влашких специфичности. На основу мог искуства, мислим да смо ми овде, Срби и Власи, сличнији него рецимо Срби са Косова и централне Србије. Из живота са Власима верујем да има много непознаница о влашкој култури и обичајима, који су вредни чувања и помена, не само међу навлашким грађанима, већ и међу самим Власима, пре свега, млађим генерацијама.
Драган Ђорђевић из Раброва: – Не знам довољно о Власима. Из онога што сам успео да прочитам из историјских, домаћих и страних извора, као и научних радова, не постоји јасно прихватљива дефиниција ко су, одакле су Власи. Мени лично најприхватљивија је теорија о Власима као аутохтоном становништву Балкана, који воде порекло од људи који су живели на овим просторима из времена неолита. Власи су доста асимиловани од народа који су освајали ове просторе, Римљана, Словена.., али успели су да очувају нешто што се зове народна религија, по чему су уз музику и специфичне обичаје препознатљиви. Буђење националне или етничке свести код Влаха ће, надам се, допринети да се њихова драгоцена култура отргне и сачува од заборава и даљег асимиловања.
„VLASI MARUOŠ – BRANJIĆEVA ȊNTRĂ KULTURJ“
KARJE ȊS VLASI?
Dȋn aăsta număr lu nuovina “Reč naroda” (“Vuorba lumnji”) pućec să petreśec un serijal dȋ teksturj karje je numit ȋn parća vlahilor prȋstă un projekt karje ȋl kjamă “„Vlasi maruoš- Branjićeva ȋntră kulturj“. O să nje zăbavim ku aja kum să vjeađe šȋ kum să kunuoašće šȋ kum să raznjeašće kultura vlahilor, kum lje pozicȋja ȋn drustvă šȋ karjes alće karakteristikurj lu ȋnpreunarja Vlahilor, da măjmult să bagă dȋ sama kȋt je stepenu dȋ realizacije lu aluor slobuoadă šȋ aluor pravă, măj ku sama pravă la aluor identitet šȋ integritet, da šȋ autonomije ȋn kultură karje să vjeđe ȋn askultatu ku ljimba ȋn službj, ȋn ȋnvăcamȋnt, ȋn kultură šȋ informisȋt.
Avjem un cilj să aźutăm sȋ să formirjaskă o atmosferă ȋn drustvă karje o să fakă luok sȋ să aźungă la identitetu šȋ integritetu vlahilor ȋntrjeag, karje o sȋ fije fundat ku ljimba vlaha šȋ o interakcȋje ȋntră kulturj ku tuoată griža dȋ autohtonija lu tuoaće.
Serijalu dȋ teksturj ȋnśepjem ku o ankjetă śe šćiu uoamenji dȋn Branjićeva karje nus Vlasi dȋ aluor komšȋj karje ȋs Vlasi, ku ȋntrabarja – Karje ȋs Vlasi, pră śe să kunuosk?
Slađana Jović, dȋn Pjetrouc la Mlava, maritată ȋn Pankova: Mis okoljită ku Vlasi šȋ jej să kunuosk pră puort, rȋndujală, măjmult pră vuorbă, pră ljimba aluor. Dȋ aluor istorije, kultură šȋ ljimbă nu să šćije premult njiś ȋn luokurlji unđe jej trajesk.
Slobodan Rajić, dȋn Knežica, pravnjik diplomirit ȋn penzȋje, akuma predsednjik lu „Udruženje penzionera opštine Petrovac“ (Asocijacȋja lu penzionjearj ȋn opšȋna lu Pjetrouc): Dȋ kȋnd mam fakut trajesk ku Vlasi ka šȋ amjej aj batrnj. Vlasi ȋs ku nuoj aiś doa, tri suće dȋ anj. Amjeu traj je ljegat dȋ prjeaćenjija šȋ drugarija vlahilor. Tuoată vijaca nji să tuoaće drumurlji ȋnkruśišadză. Vlasi au ađeturlji aluor, pazăsk aluor tradicȋje šȋ kultură, aja je bun šȋ dȋ jej šȋ dȋ nuoj, kă aja pre nuoj tuoc nje ȋnbogacȋašće. Tuoc šćiu dȋ muzika šȋ uoara vlahilor. Juo kȋt am trajit ȋn Beograd dȋ beograđeanj am fuost Vla, kă bun am šćut să źuok uoara kȋnd ma prind ȋn źuok. Tuot śe je ljegat dȋ ađeturj nuje ȋntrun fjealj ku ađeturlji sȋrbješć, ma nuoj aiś ȋn tuoaće nje proaźutăm šȋ avjem uomenjije ȋntră nuoj. Mulće šȋmăj puoaće sȋ să izaflje šȋ sȋ să ȋnvjeacă dȋ jej.
Milanče Aćimović, dȋn Šetuonja, zamenjiku lu predsjednjik lu Skupšȋna lu opšȋna lu Petruouc: – Šćiu kuođa dȋ Vlasi, kă ȋn osmoljetka ȋn Šetuonja am fuost ku jej ȋntrun raz, da šȋ dzȋ dȋ astădz ma fȋrtacăsk šȋ lukru ku jej. Jej au aluor, măjȋntȋnj je aja ljimba, da šȋ mulće ađeturj, ku karje măjmult sa askultat vrodată dȋkăt akuma. Astădz ȋs mulc ȋn strinataće, prȋn držăvj, daunđe a adus o kultură strină šȋ aša pjerd aluor tradicȋje. Kȋt juo šćiu nuoj Sȋrbi šȋ Vlasi, aduśem măjmult dȋkăt sȋ spunjem Sȋrbi dȋ la Kosova ku Sȋrbȋ dȋn Mižluoku lu Sȋrbije. Dȋn amjeu traj ku jej, krjed kă jeastă mulće śe njekunoskut dȋ kultura šȋ ađeturlji vlahilor karje trȋabje sȋ să pazaskă šȋ sȋ să cȋnă minjće, nu numa ȋntră aăja karje nus vlasi, ma măj ku sama šȋ ȋntră ćinjerišu vlahilor.
Jelena Grubor, trajeašće ȋn Kućiva, unđe pȋn la penzȋje a lukrat ȋn Bibliotekă: -Damult trajesk ku Vlasi šȋ ku jej am marj prijaćenjij. Dȋn kopilarije njis ȋnpreuna, am fuost drugarj la škuoală. Ȋm parerȋau kă atunjś la kopilarije nu am ȋnvacat ljimba vlaha, da nu am ȋnvacato dȋ aja kă sȋ puotă jej mejbun sȋ ȋnvjeacă sȋrbjeašće. Vlasi ȋs aiś dȋ batrȋnjace, dȋn vrjeamja lu Rimljeanj, ȋs pravoslavc, da au šȋ muljće ađeturj dȋ la paganj ȋn karje să luovăsk ku ađeturlji sȋrbješć. Jej au mulće śe dȋ karje ar fi bun sȋ să śećaskă šȋ sȋ să audă.
Dragan Đorđević dȋn Rabruova: -Dȋ Vlasi nu šćiu premult. Šćiu dȋn aja śe am śećit dȋn istorije, dȋn skrisuorj śe anuoštrje, śe strinje šȋ nuje ljimpiđe definicȋje dȋ aja karje ȋs šȋ daunđe ȋs Vlasi. Mije măj binje să ȋnparje teorija karje dzȋśe kă Vlasi ȋs autohtonă lumnje ȋn Balkan, karje trag vică dȋn lumnja śe a trajit ȋn aăšća luokurj ȋn vrjeamja lu neolit. Makră dȋkă a fuost asimiliric dȋ lumnje karje ȋnurmă a venjit pră aăšća luokurj dȋ Rimljeanj, dȋ Slovenj… jej a pastrat o religije aluor pră karje să kunuosk prȋnga aluor muzikă šȋ ađeturj. Ma bukur kă pomenjitu lu šćutu dȋ aluor etnicitet ȋntră jej o să aźuće sȋ să aluor kultură pastrjeadză dȋ zujtarje šȋ asimilacȋje.
Ауторка: Андријана Максимовић
Autorka: Andrijana Maksimović
Преводилац: Слободан Голубовић
Tulmaśu: Slobodan Golubović
Izvor: recnaroda