О ПОРЕКЛУ ВЛАХА (1)

Како још увек нема адекватне литературе која у довољној мери расветљава порекло Влаха, нити њихову етногенезу, отворен је простор за различите лаичке теорије, па и шпекулације. Без претензија да један кратак новински текст може променити такво стање, настојаћемо да допринесемо тој комплексној теми кроз побројавање неких битних тренутака, и то, у разговору са доктором историјских наука Горданом Бојковићем.Како наводи, најчешћа су веровање да су у питању потомци староседелаца Балканског полуострва, отварајући питање да ли је то баш тако?

 

СТАРОСЕДЕОЦИ БАЛКАНА

Кроз 18, 19. и 20. век више етничких групација носило је титулу ,,староседелаца“. Пре свега, Грци, по којима је Балканско полуострво дуго називано и Грчко полуострво. Али, антички писци Грчке помињали су народ Пелазга, који су њихови преци затекли током досељавања, а који је поред Балканског полуострва насељавао и територије све до Африке, истиче др Бојковић, и додаје: – До 19. века, потомцима староседелаца, и то Илира, сматране су словенске масе. Крајем 19. и почетком 20. века почињу се потомцима староседелаца сматрати најпре Албанци, а потом, по теорији нарочито популарној од краја 20. и почетком 21. века, и савремени Власи. Чињеница да оба народа говоре романским језиком, а да су Римљани на Балкану били освајачи, а не староседеоци, изгледа да никоме није пала у очи.

– Реч ,,Влах“ у старословенском је значила ,,западњак“ и коришћена је за становништво које је затечено на Балканском полуострву, тј живело западно од надолазећих словенских маса. До 11. века византијски писци извештавају о Власима, који се заједно са Словенима боре против власти Цариграда. Такво извештавање сведочи да су ти Власи доживљавани као засебна етничка група, која се битно разликовала од Словена. Византинци их помињу поглавито на централном масиву Хема, како су они називали планину Балкан у Бугарској.

У српској историји Власи се помињу од 12. века. Организовани су у засебна ,,судства“, тј заједнице са посебним судом и судском праксом. То значи да је у питању становништво са сопственим правима. Реч ,,влах“ у средњовековној српској држави представља посебан слој становништва, а не националну припадност, објашњава наш саговорник, и наставља:

– У питању су слободни сточари, који живе по планинама и селе се зими и лети у потрази за испашом за своја стада. Такав, полуномадски начин живота, не везује их за једну уску територију (мада се њихова теритријализација може пратити током средњег века), већ их чини подложним једино владару, дакле они су слободни људи, у суштини. Порези и натуралне обавезе су им знатно мање, али зато да служе војску. Они учествују у трговини, пре свега, као преносници робе, због свог повлашћеног статуса. Захваљујући томе многима од њих су сачувана имена у уговорима у Дубровачком архиву. Сем пар изузетака, сва имена су српска, а и у тих пар случајева, у питању су посрбљена латинска имена, која су могла бити дата и под утицајем веза са Дубровником, пошто је становништво тог града као службени језик користило латински. Пошто су и поједини називи везани за влахе и њихову организацију латинског и грчког порекла, обично се сматра да су корени овог слоја латински, али да је сам израз ,,влах“ временом изгубио сваки национални призвук и до 12. века постао, пре свега, правни статус и занимање, којим су се бавили поглавито Срби. Ово тим пре што је у средњем веку национална припадност секундарна ствар, а много је важнија припадност религији, регији и друштвеном слоју, тј. групи. О томе сведоче и територије које су у средњем веку понеле име влаха: Стари Влах, на пештерској висоравни у области Рас, у срцу средњовековне Србије; Влашка, касније војводство Влашка, данашња јужна Румунија; или Велика Влашка, како су у средњем веку Срби називали пространу Тесалијску равницу у данашњој Грчкој. Но, питање влаха у средњем веку захтева, и још увек чека, велику, детаљну студију наше историографије.

– Са доласком Турака израз влах остаје да се примењује за сточарско становништво, пре свега српско, које задржава и своје привилегије и обавезе, што би ишло у прилог ставу да је у средњем веку тај израз изгубио карактер имена друге националне групе . Новина је да се тај појам шири ван граница Балканског полуострва. Користи се да означи српско сточарско становништво које Турци, Млеци и Аустријанци насељавају у међусобном граничном појасу са обавезом да бране границу. Млетачке власти и комуне на јадранској обали полуострва то у мањој мери раде од средине 15. века, обично кроз уговоре са појединим групама влаха, који су увек писани српским језиком и ћириличним писмом. Аустријанци тај метод примењују шире и у 16. веку оснивају Војну границу на простору Лике, Баније, Кордуна, Книна, Папука и уз реку Саву, где насељавају Србе гарантујући им привилегије које су имали, уз обавезу да бране границу. Спомен на расељавање Срба под статусом влаха, слободних сточара, сачувано је и у језику: у далматинским градовимаза за Српско становништво залеђа коришћен је израз ,,Влаји“, све до истребљења тог становништва током друге половине 20. века. Израз ,,Влах“ муслиманско становништво користило је на простору Босне, Херцеговине и у Новопазарском санџаку, да означи Србе православне вероисповести. Исто је стање и на простору Славоније.Становништво београдског пашалука такође је дуго уживало статус влаха, а његови остаци су видљиви и два века пошто им се права у Турској ограничавају, у кнежинској самоуправи која је постојала у том делу турске империје пред Први српски устанак.

ИНИЦИЈАЛНО НАСЕЉАВАЊЕ

Становништво које се данас назива Власима на простор источне Србије у већем броју стиже из Војводства Влашке (данас јужна Румунија), од 1735. год и Друге сеобе Срба, под Арсенијем IV Шакабентом, наводи др Гордан Бојковић, настављајући о пореклу Влаха:

– Њихово иницијално насељавање се изгледа одиграло на простору данашњег Кучева, тј. Звижда. Одатле су се касније селили. Треба рећи да је због природе самог занимања сточара било уобичајено сељење, па је тако сигурно и раније било њихових прелазака из Војводства Влашка на Балканску страну Дунава. Ипак, то није било раширено из два разлога: Прво, Војводство Влашка је било засебна држава и мада вазал Турске, границасе није могла тек тако прелазити ни у деловима проходнијим од Ђердапске клисуре. Други разлог је да је у самој Влашкој било све мање слободних сточара по којима је носила име– један број придошлих управо је и бежао од праксе румунских властелина да покоравају слободне људе. То становништво додатно је увећано готово читав век касније, када је кнез Милош, у настојању да увећа становништво своје државе, почео досељавати из Влашке, где је имао велике поседе. О тим досељеницима крајем 19. века писао је наш први географ и етнолог Владимир Карић у свом делу ,,Србија“. Да не набрајамо сада узроке, на планинском простору источне Србије дошло је до мешања различитих група становништва током XIX века. Као што обично бива кад се становништво меша, неке српске породице су се романизовале, неке влашке су се србизовале и настала је она мешавина становништва која се и данас може наћи на простору Кучаја, Хомоља, Звижда, Стига, Тимочке крајине. Иако се тај процес може донекле пратити кроз доступну архивску грађу, тим питањима се до данас нико није темељно бавио.

Ауторка: Андријана Максимовић

Преводилац: Слободан Голубовић

DȊ VICA VLAHILOR (1)

Kum ȋnkă nus kărc dȋn istorije karje dastul dȋ binje veđerjeadză vica Vlahilor, njiś aluor etnogeneză, să faśe luok dȋ mulće teorij šȋ špekulacȋj. Fȋrdă pretenzij sȋ să ku un tekst skurt ȋn nuovinj ȋnskimbje aša stanje o să nje ȋndurăm sȋ dăm aźutarje lu asta temă prȋn un pronumarat njišće momenturj ljegac dȋ asta temă, šȋ aja prin vuorbă ku Gordan Bojković, duoktoru dȋ istorije. Kum jeal spunje, măjmult să krjeađe kă je vuorba dȋ urmašȋ lu lumnja batrȋnă dȋn Balkan, ma ȋntrovrjeamje daškiđe o ȋntabarje dar je baš aša?

LUMNJA BATRȊNĂ DȊN BALKAN

Prȋn 18, 19. šȋ 20.vak mulće grupacȋj etniś a dus titula “lumnja batrȋnă”. Nainća lu tuoc, Gȋrśi, pră karje poluostrva lu Balkan multă vrjeamje sa kjemat šȋ poluostrva lu Gȋrś. Skrijituorji lu Gȋrś dȋn antika a skris dȋ Pelazgj, lumnje pră karje aluor aj batrȋnj a aflat kȋnd a venjit la Balkan, da karje a fuost răsprȋnžȋc pȋna la Afrika, spunje dr Bojković šȋ prospunje: -Pȋnă ȋn 19.vak, sa ginđit kă ȋs Slovenji lumnja karje traźe vică dȋ la lumnja batrȋnă šȋ aja dȋ la Ilirj. La marźina lu 19.vak šȋ la ȋnśeputu lu 20.vak pornjeašće sȋ să gȋnđaskă kă aăja ȋs Albancȋ, da prăurmă, pră o teorije popularnă la kapatȋnju lu 20.vak šȋ la ȋnśeputu lu 21.vak šȋ Vlasi. Un fakt kă jej vorbăsk ljimba lu Rimljeanj, da Rimljeanji nus lumnja batrȋnă ma ȋs venjic la Balkan lu njima nu a pikat ȋn uokj.

– Vuorba “Vlah” pră ljimba a batrȋnă lu slovenj a ȋnsamnat lumnja dȋ la zăvrnjit šȋ a numit lumnja karje a trajit la Balkan šȋ fuost kȋrtă zăvrnjit dȋ Slovenj karje a venjit dȋ la răsarit. Pȋnă ȋn 11.vak skrijitorji dȋn Vizantija skriu dȋ Vlasi karje ȋnpreuna ku Slovenj să bat ku Carigradu. Aša skris arată kă Vlasi a fuost ljumnje ȋn alt fjealj šȋ raznjită dȋ Slovenj. Vizantinji povȋastuje kă Vlasi trajesk ȋn masivu lu Hem, kum jej a kjemat munćilji Balkan ȋn Bugarije

Ȋn istorija lu Sȋrbj dȋ Vlasi să vorbjeašće dȋn 12.vak. Ȋs organizujic ȋn “sudurj” aljeasă, o ȋnpreunarje ku sudurj alješ šȋ ku aluor zakuoanje. Aja arată kă je vuorba dȋ lumnje ku aluor zakuoanje šȋ ku aluor pravă.Vuorba “vlah” ȋn dȋržava sȋrbiluor dȋn vaku al mižlośin ȋnsamnă un aljes sluoj dȋ lumnje, da nu o nacȋje, răzloźeašće anuostru suvorbituorj šȋ nađeašće:

– Vuorba je dȋ lumnje sluobȋdă śe pazȋašće vićilji šȋ trajesk la munc šȋ să mută jarna šȋ vara ȋnblȋnd dȋpa paćunje dȋ aluor viće. Aša traj ka la nomadz nu ȋj cȋnje ljegac dȋ o teritorije (fȋnkă kă aluor lokujit să poaće petreśa prȋn vaku al mižlośin), ma ȋs ljegac numa dȋ stapȋn šȋ dȋ aja ȋs jej o lumnje sluobȋdă. Porjezurlji dȋ jej ȋs măj miś ma muoara să služaske vuojska. Dȋspră aša status jej au parće ȋn tȋrg ka aăja karje duk ruoaba. Lu mulc dȋn jej ȋs pastraće numilji ȋn arhivu lu Dubrovnjik dȋspră aja. Mejdo tuoaće nume ȋs sȋrbješć šȋ aăalja karje nus zȋ numilji latinješć karje ȋs sȋrbujiće, šȋ a fuost putut pusă dȋspră ljegatura ku Dubrovnjiku, kă ȋn jeal sa askultat ku ljimba latȋna. Dȋ aja kă mulće vuorbje ku karje să număsk vlasi šȋ aluor organizacȋje ȋs dȋn ljimba lu latȋnj šȋ ljimba lu gȋrś, să ginđeašće kă aluor rȋdašinj ȋs dȋ la Latȋnj, ma vrjeamje dȋ vrjeamje asta vuorbă “vlah” a perdut ȋnsămnatura lu o nacȋje šȋ dȋpa 12.vak ȋnsamnă un status ȋn pravă šȋ o profesȋje ȋn karje afuost măjmulc sȋrbj. Sȋ bagăm dȋ sama kă ȋn vaku al mižlośin nu sa katat atȋt karje śe nacȋje ka la religije, regije šȋ status ȋn stratu lu drustvă. Dȋ aja povȋastuje šȋ teritorijlji karje a luvat numilji vlahilor ȋn vaku al mižlośin: “Stari Vlah”, la Pješćera ȋn kuprinsu lu Ras, ȋn injima lu Sȋrbija dȋn vaku al mižlośin; “Vlaška”, ȋnurmă “Vojvodstvo Vlaška” astădz ȋn Romănjije; or “Velika Vlaška” kum sȋrbji ȋn vaku al mižlośin a kjemat marje lunkă ȋn Tesaljija astădz ȋn Grčka. Ȋntrabarja vlahilorj dȋn vaku al mižlośin kată šȋ ȋnkă ašćată o marje studije dȋ la anuoastră istoriografije.

– Kȋnd a venjit Turśi vuorba „vlah“ nađeašće sȋ askulće dȋ ȋnsamnăt lumnja śe pazȋašće la viće, mejmult dȋ sȋrbj šȋ aja lumnje zađinjeašće aluor privilegij šȋ daćinj, asta nje spunje kă ȋn vaku al mižlośin asta vuorbă nu a fuost dȋ ȋnsamnat altă nacȋje.Nuou je aja kă asta nume sȋ răsprȋnžȋašće afară dȋ granjica lu Balkan. Askultă sȋ să ȋnsȋamnje sȋrbji pră karje Turśi, Mlecȋ šȋ Austrijăncȋ adus ȋntră aluor granjică ku daćina sȋ o apărje. Mlecȋ, prȋstă ljegamȋnturj ku grupj vlahilorj pră marźina lu Jadran aja lukră dȋn mižluoku lu 15.vak. Austrijăncȋ ku aăla metuod să askultă šȋmăj mult šȋ ȋn 16.vak formirjesk „Vojna granica“ ȋn Ljika, Banjija, Kordun, Knjin, Papuk šȋ prȋnga rȋu Sava, unđe aduk Sȋrbji ku garancȋje sȋ lje uđaskă aluor privilegij karje a avut ku daćina sȋ apărje granjica. Znamănu dȋ răsprȋnžitu lu Sȋrbj supt statusu vlahilor, păkurarj sluobădz, je pastrat ȋn ljimbă. Ȋn orašă ȋn Dalmacȋja dȋ Sȋrbj să dzȋśe „Vlaji“ pȋna la pjerdzarja lu aja lumnje ȋn adojlja źumataće lu 20.vak. Ku vuorba „Vlah“ să askultă musljimanji ȋn Buosna šȋ Hercegovina šȋ ȋn sandžaku lu Novi Pazar sȋ ȋnsȋamnje Sȋrbji karje ȋs pravoslavcȋ. Aša je situacȋja šȋ ȋn Slavonjija. Lumnja ȋn Pašaluku lu Beljigrad a avut statusu vlahilor šȋ aja śe a uđit dȋn aăla status sa putut veđa, duoa vakurj dȋpa śe să skurćeadză aluor pravă, ȋn stăpanjija kinježȋlor ȋn asta parće lu Ȋmparacȋja lu Turś, nainća lu vrjeamja lu Karađuorđe.

ȊNŚEPUTU LU VENJIT

Lumnja karje akuma să kjamă Vlasi ȋn Sȋrbija la Răsarit măjmult vinje dȋn “Vojvodstvo Vlaška” (astădz la jugu lu Romănjije), dȋn 1735.an šȋ Aduojla mutatu lu Sȋrbj supt Arsenije IV Šakabenta, spunje dr Bojković šȋ nađeašće dȋ vica Vlahilor.

– Ȋnśeputu lu aluor venjit să ȋnparje kă a pornjit ȋn teritorija lu Kućiva ȋn Zvižd. Dȋ aśi sa ȋnurmă răsprȋnžȋt. Trȋabje spus kă profesija lu păkurarj je ljegată dȋ đeas mutat dȋn luok ȋn luok šȋ sigurat a fuost šȋ nainće treśearje dȋn Vlaška ȋn anuastră parće lu Dunărje. Duoa priśinj ȋs dȋ śe asta nu a fuost đeas: Ȋntȋnj, Vlaška fȋnkă vazalu lu Turk, a fuost dȋržavă raznjită šȋ granjica nu să a putut trjeśa njiś la luokurj măj ušorj dȋ trekut dȋkăt Đerdapu. Aduojlja je aja kă šȋ ȋn Vlaška a fuost tuot măj pucȋnj pakurarj sluobădz pră karje a fuost numită – unji dȋn jej a šȋ venjit kă a dat fuga dȋ praksa lu bojearj sȋ ja sluoboada lu lumnje sluobădă. Aja lumnje šȋmăj sa mulcȋt kȋnd kinjezu Miluoš un vak ȋnurmă sa rašit să adukă lumnje dȋn Vlaška unđe avut aluj avjarje. Dȋ aăja karje a venjit la kăpatȋnju lu 19.vak a skris geografu šȋ etnoluogu anuostru Vladimir Karić ȋn aluj karće “Srbija”. Sȋ nu numarăm akuma dȋ śe, pră muncȋlji lu Sȋrbija la Răsarit sa mjestakat mulće ljeaźe dȋ lumnje in 19.vak. Kum să potrivjeašće, kȋnd să lumnja mjeastȋkă, njišće fameljij lu sȋrbj vrjeamje dȋ vrjemje a trekut ȋn parća vlahilor, njišće fameljij vlahilor a trjekut ȋn parća sȋrbiluor šȋ sa fakut o mjestakaśunje dȋ lumnje karje astedz să puoaće afla ȋn teritorija lu Kuśaj, Uomolj, Zvižd, Stig, Krajna šȋ Ćimuok. Fȋnkă aăsta proces să puoaće urma prȋn materijalu dȋn arhivurj ku asta ȋntrabarje njima nu a lukrat pȋnă la fundoanje.

 

Autorka: Andrijana Maksimović

Tulmaśu: Slobodan Golubović

 

Izvor: recnaroda