POSLE VIŠE OD 100 GODINA RUDARENJA NA TERITORIJI OPŠTINE BOR SVAKOM BORSKOM SELU ASFALTNI PUT I VODA

U nadi i verovanju u istinitost teksta o pronalasku basnosnovnog rudnog bogatstva, koji je objavljen u nedeljniku ”Borski problem” broj 485. od 11.08.2015. godine, Srbijanski Vlasi očekuju boljitak za sve žitelje opštine Bor.

S obzirom na praksu društvene odgovornosti velikih svetskih kompanija, Srbijanski Vlasi će nastojati da sa finansijskom pomoći američke kompanije Friport Mekmoran obezbedi dovršetak i izgradnju vodovoda i puteva u onim selima i zaseocima Borske opštine koja to nemaju do današnjeg dana.

Tekst prenosimo u celosti:

Ameri uboli bingo!

Američka rudarska korporacija „Friport Mekmoran” i njihovi partneri iz kanadske kompanije „Reservoar minerals” pronašli su u okolini Bora jedno od najvećih ležišta zlata i bakra na svetu! Prema našim informacijama, Amerikanci su u rejonu „Čukaru peki”, na dubini između 558. i 559. metra, „napipali” bingo. U njemu je otkriven gotovo neverovatan sadržaj od 25,7 odsto bakra i 50,3 grama zlata po toni rude! Prema do sada istraženim ležištima u sve- tu, najbogatiji sadržaj pronađen je u rudniku Holister u Americi, gde se izvlači 27,20 grama zlata po toni rude. O kako vrednom otkriću je reč, najbolje govori podatak da su „Friport” i Kanađani do sada u okolini Bora otkrili 65 miliona tona rude sa srednjim sadržjem bakra od 2,6 odsto i zlata od 1,5 grama po toni! I ne samo to, najnovija istraži- vanja pokazuju i da je u jednoj bu- šotini, na dubini od 179 metara, pronađen sloj od 84 metra u kom je sadržaj bakra 10,75 odsto i zla- ta od 10,86 grama po toni! U dru- gom sloju rude, debljine 46 meta- ra, pronađen je još bogatiji depo- zit od 15,85 procenata i 16,77 gra- ma po toni zlata. Šta su Amerikanci i Kanađani pronašli, najbolje govori poda- tak iz literature da se ležišta sa jedan odsto bakra, ukoliko ih prate odgovarajuće količine rude, smatraju – izuzetno profitabil- nim! Računajući bruto vrednost ba- kra i zlata u novootkrivenim le- žištima, po zvaničnim cena- ma na Londonskoj berzi metala, proizilazi da se u okolini Bora krije bogatstvo vredno gotovo – 18 milijardi dolara! A ovo su tek prvi rezultati, budući da Ameri- kanci i Kanađani nastavljaju sa ge- ološkim istraživanjima. Procene koliko bi koštalo otvaranje rudnika su, u ovom tre- nutku, nezahvalne i nepouzda- ne. Međutim, imajući u vidu da će se, ako se donese odluka o ulasku u taj projekat, ruda najverovatnije eksploatisati podzemnim pu- tem, vrednost ulaganja mogla bi prevazići od pet do neverovatnih 10 milijardi dolara! Neke nezvanične informacije, čak, kazuju i da se rezerve ba- kra u okolini Bora procenjuju na milijardu tona rude, uz prateće ko- ličine zlata i drugih plemenitih metala. Ali, buduća istraživanja to tek treba da potvrde. Kako su „Novosti” ranije objavile, Amerikanci i Kanađani su u okolini Bora izbušili više od 42 kilometra bušotina, a među njima je bilo i takvih u kojima je sadržaj bakra u rudi premašivao i – 10 procenata, na osnovu čega se, i pre dve godine, govorilo o najbogatijem ležištu tog metala na svetu. Dr Dejan Koželj, direktor i glavni geolog „Friporta” u Srbiji, ranije je za naš list kazao da je ta kompanija tokom prošle godine u geološka istraživanja u okolini Bora investirala oko 15 milio- na dolara, dok je ove obezbeđeno 20 miliona: – Potreban je značajan broj po- zitivnih rezultata istražnog bušenja pre donošenja konačne od- luke o početku eksploatacije. Ne- ophodno nam je dovoljno podata- ka, kako bi se definisali veliči- na i kvalitet ležišta, posle čega moramo pripremiti glavni ru- darski projekat otkopavanja, radi dobijanja eksploatacionog prava. Nakon toga, na red dolazi iz- rada studije izvodljivosti, koja bi dokazala ekonomsku oprav- danost projekta, kao i anali- za uticaja rudarenja na okolinu. Sledeći korak je podnošenje zah- teva i dobijanje svih neophodnih odobrenja za izvođenje rudarskih radova. Krajnji korak je dobijanje korporativnih odobrenja za poče- tak ulaganja. A o kakvom se bogatstvu radi, najbolje, bez sumnje, svedoči poda- tak da je za proteklih 110 godina rudarenja u Boru dobijeno pet mi- liona tona bakra i blizu 160 tona zlata. V. N