Vlašku magiju ozvaničiti u Unesku

Dragan Vićanović, urednik “Trećeg oka”, o nasleđu koje zaboravljamo i kojeg se stidimo

SUSRETI sa duhovima, enigme, teorije zavere, priče vernika o iskustvima isceljenja, neobični objekti koji preleću nebo, predskazanja, nedokučivo i neobjašnjivo, teme su o kojima se priča i prepričava. Međutim, vlaška magija je, po mišljenju Dragana Vićanovića, urednika “Trećeg oka”, najtiražnijeg srpskog lista sa ovom tematikom, mnogo više od paranormalnog. I od pukog sujeverja. Vlaška magija je srpsko etnografsko blago!

Priča o ženi koja preko dužice oka prepoznaje reinkarnacije duša i njeno iskustvo da je u sinu prepoznala dedin duh, a u unuci Ivi, duh njene prabake. Hoće li za dve godine lekari presađivati glave? Sve su ovo neobjašnjive pojave koje su zanimljive svima kojima je, možda, razuma preko glave. Na našem podneblju već hiljadama godina, međutim, postoji i preživeo je fenomen vlaške magije. Mnogo vredniji i značajniji od pojma paranormalno.

– Vlašku magiju, koje se danas ili boje i veruju u nju, ili je se stide i smatraju zastarelom, zapravo treba ceniti kao nematerijalnu baštinu našeg naroda – kaže Vićanović. – Vlašku magiju bi trebalo da registrujemo u UNESKU, kao nematerijalno kulturno nasleđe. Bitno je da se ta priča sačuva u neizmenjenom i neiskvarenom obliku. Ona je preživeli, važan svedok drevnih rituala. Ona je narodno, izvorno etnografsko blago. U njoj je utkana narodna filozofija.

Po Vićanovićevim rečima, tokom decenija bavljenja ovim poslom, razgovarao je sa mnogim bakama koje se bave vlaškom magijom u istočnoj Srbiji, Timočkoj Krajini. Ona se uglavnom prenosila po ženskoj liniji. I dalje čuva dokumenta, snimke žena iskrivljenog lica od transa dok izvode neki od rituala.
– Kultno verovanje u magijsku moć biljaka i ritualne uloge žene, možda je najbolje ilustrovati jednim, još sačuvanim primerom – trans rusaljki – kaže naš sagovornik. – Postoji prastara legenda, davno zaboravljena, a ostalo je samo mutno sećanje na borbu dobre i zle kraljice, čija su se imena, tokom vekova izgubila. Pojedine žene, takozvane rusaljke, svake godine padaju u trans koji je, po verovanju tamošnjih seljaka, posledica useljavanja duhova – vila. Trans je praćen potpunim odsustvom svesti, grčenjem mišića uz jaukanje i vrisak, i potpunom neosetljivošću na bol.

Po Vićanovićevim rečima, sam obred počinje davanjem pomena – daća mrtvima. Iznose se stolovi sa hranom za dušu umrlih. Posle ručka stvara se povorka koja kreće ka centru sela, a zatim igra kolo. U jednoj ruci svako drži upaljenu sveću oko koje su zamotani pelin i beli luk, a u drugoj ruci nož. Kolo igra i peva pesmu rusaljki. Kada žena padne u trans, ljudi je hvataju za ruke i noge i čvrsto drže da se za vreme napada ne bi povredila. Posle pada rusaljke, oko nje se formira kolo, tri muškarca i tri devojke, a muzika svira neprekidno prastaru melodiju rusalja, pokušavajući da je čarobnom moći muzike probudi. Na kraju, rusalja oživi, vrati se svesti, ali se ne seća ničega što se događalo tokom transa.

Tekstovi “Trećeg oka” ovom tematikom se bave kao etno-zapisima, a izbegavaju svaku zloupotrebu priče poput reklama takozvanih vlaških magova.

– Pozadina je način da se razreši problem, nekome pomogne, a pamtim reči jedne žene da ne traži đavo čoveka, već čovek đavola – priča naš sagovornik. – Oduvek smo se vlaškom magijom, koja vuče korene iz neolitskih vremena, datira još iz vremena naseljavanja ovog dela Balkana pre oko 9.000 godina, barem u našem listu bavili kao etno-blagom. Protivnici smo da se prevaranti i mešetari predstavljaju kao vlaški magovi i zato smatram da bi vlašku magiju trebalo zaštiti kao nematerijalno bogatsvo Srbije.

Bezbroj je fenomena, pojava i događaja koje niti zdrav razum, niti logika i nauka mogu da objasne. Spadaju u sferu paranormalnog, ali su prisutni svakog dana, barem sudeći po najstarijem srpskom časpisu koji se bavi ovom drugom stranom istine – “Trećem oku”. Kako Vićanović kaže, nije nauka jedini arbitar istine, niti je logika jedini instrument saznanja.

Enigme kojima još nauka nije doskočila, ali i laži u samoj nauci, otvoreno i bez “držanja ičije strane” verovatno je razlog što već 26 godina čitaoci veruju “Trećem oku”.

PRIMERI “NENORMALNOG”

– ZASADA nema objašnjenja kako oslabljena baterija daljinskog alarma za automobil, koja ne reaguje na određenoj razdaljini, kada se stavi na čelo iznenada proradi – kaže Vićanović. – Čitaoci su čak pokušavali da prislone daljinski na glavu psa ili druge životinje, pokušvajući da pronađu objašnjenje, ali je neobjašnjiv uticaj ljudskog mozga definitivno presudan.

Ili, kakva logika stoji iza Pentagona i Kula bliznakinja u plamenu, koje se jasno vide kada se novčanica od 20 dolara sklopi u aviončić. O razlozima, mogućim teorijama zavere može da se nagađa, ali fenomen postoji.

GRČKA PRIČA

SNIMIO sam pregršt ispovesti tokom posete Solunu pre dvadesetak godina, kada je u Hramu Svetog Dimitrija bila izložena ikona Trojeručice iz Hilandara – kaže Vićanović. – Bilo je mnogo priča o isceljenju, o izlečenju, o deci koja su progovorila. Ipak, najjači utisak na mene su ostavila dva grčka stražara, koja su posle nekoliko sati nepomičnog stajanja uz ikonu, izašla i stala na kraj reda koji je bio dugačak nekoliko kilometara. Sačekali su i posle tri sata stigli da celivaju ikonu. To mi je pokazalo šta znači biti deo nacije, a šta deo gomile sebičnih pojedinaca.

Autor: Bojana Caranović

IZVOR: Večernje novosti