Otkud Rumunija na našem putu ka EU?

Beograd – Kada se govori o odnosima u regionu, uglavnom se misli na odnose sa zemljama bivše Jugoslavije, ali bi pitanje moglo da se proširi i na još jednog suseda

Predstavnici vlaške manjine iz Timočke krajine zatražili su od Rumunije da aktivnije brani njihova prava, a odgovor su dobili od jednog od opozicionih lidera – da bi to moglo da se postigne i blokadom pregovora Srbije i Evropske unije.

Prethodnih godina na letnjem samitu Rumuna iz regiona, predstavnici Vlaha iz Timočke krajine tražili su smenu rumunskog ambasadora iz Beograda jer se ne bori za njih. Od matice su, ove godine, zatražili da se aktivnije uključi u borbu za njihova prava.

“Situacija je izuzetno teška, imajući u vidu da nemamo mogućnosti učenja maternjeg jezika u školama, nemamo mas medije na maternjem jeziku, a veliki je problem i bogosluženje na maternjem jeziku”, kaže Predrag Balašević iz Vlaške narodne stranke.

Balašević kaže da se zalaže za dosledniju primenu sporazuma o zaštiti prava rumunske manjine iz 2012. godine, a u tome ga je podržao i Trajan Basesku, u vreme čijeg mandata na mestu predsednika Rumunije je ovaj sporazum i potpisan. Basesku je danas jedan od lidera opozicije.

Ministarka bez portfelja zadužena za evrointegracije Jadranka Joksimović i ovoga puta ostala je nedostupna za komentar za B92 uz obrazloženje da je na putu, a nije prihvaćena ni ponuda za telefonsku izjavu.

Šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević takođe je van Beograda, dok je direktorka Vladine Kancelarije za evrointegracije Ksenija Milenković na godišnjem odmoru.

U Nacionalnom konventu koji prati pregovore sa Evropskom unijom kažu da će pitanje nacionalnih manjina doći u središte pažnje kada se bude radilo na konkretnim pitanjima iz poglavlja 23. Koordinator konventa Milan Antonijević kaže da rešenje treba tražiti u Akcionom planu za to poglavlje, ali i Akcionom planu za nacionalne manjine.

“Ovi bilateralni sporazumi jesu nešto što će biti preispitivano sa Evropskom unijom, da li su oni u skladu sa najvišim standardima poštovanja prava nacionalnih manjina. Ovde govorimo o dobroj praksi, govorimo da će se tražiti praksa koja postoji u EU, a koja je pokazala dobre rezultate i na taj način će se sporovi u ovom pitanju rešavati”, kaže Milan Antonijević, koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 23.

Prethodni put položaj rumunske i vlaške manjine bio je tema pred Samit Evropske unije u martu 2012. godine na kome je Srbija dobila status kandidata za članstvo. Tada je rešen potpisanim sporazumom na koji se sada poziva Vlaška narodna stranka.

Za video prilog kliknuti OVDE

B92.net

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *