О пореклу Влаха (2) – DȊ VICA VLAHILOR (2)

О ПОРЕКЛУ ВЛАХА (2)

С обзиром на то да је порекло Влаха још увек недовољно истражена област, те и различите историографије нуде различите одговоре, овом приликом отварамо ту тему кроз разговор са чланом Националног савета Влаха, иначе, публицистом и ликовним критичарем Драганом Андрејевићем, из другачијег угла од званичне српске историје, уверени да разноликост може допринети помаку у сагледавању порекла Влаха.

НАЈСТАРИЈИ НАРОД ОВИХ ПРОСТОРА

Андрејевић најпре истиче да на простору између Мораве, Тимока и Дунава живи већ више од 2.000 година најстарији народ на овим просторима–Власи, и додаје: – Власи су аутохтони народ који је настао на територији целе Србије, делу Бугарске, Македоније, Албаније и Грчке. Настао је романизацијом староседелаца на овим просторима–Трачана, Трибала, Келта и античких Македонаца. Процес романизације отпочео је у 1. веку пре нове ере, освајањем ових простора од стране проконзула Македоније Гај Скрибоније Курија, а трајаће отприлике до краја 6. века нове ере. Романизација се одвијала кроз постепено усвајање латинског језика–језика старих Римљана, прихватањем чињенице да су грађани Рима, као и склапањем брачних заједница римских легионара са староседеоцима.

– Након поделе Римског царства у 4. веку, Власи постају грађани Источног римског царства-Византије. Од 7. века званични језик Византије постаје грчки, али су Власи наставили да говоре својом варијантом народног латинског језика. Цар Константин Седми Порфирогенит зато каже да у Византији живе Рхомајони (који говоре грчки), и Ромањони или Румиљи- Румињи који говоре латинским језиком. Византијско царство које се називало и Романија и Румелија, а њени становници говорници латинског народног језика Румиљи/Румини, јасно указује на даншањи назив Влаха на свом влашком- „Rumînj“. И кристално је јасно да тај назив не потиче од назива Румуније и Румуна, већ из времена Византије, која никада у својој славној историји није прелазила границу Дунава на северу–на територију данашње Румуније. Она подсећа на историјско порекло које означава потомке Римљана, наводи Андрејевић, и наставља.

– Најстарије име Влаха потиче из 1. века пре нове ере, када је Гај Јулије Цезар у свом делу „О галским ратовима“ описао келтско племе Волке (Волхе) који су просторе до Дунава населили још у 4. веку п.н.е. Назив Влах потиче и од латинске речи–„vall“ (данас на влашком „ваље“), јер су Власи насељавали пределе око „valluma“ природног одбрамбеног зида, најчешће долина великих река. Временом, нарочито за време Турака, када је назив Влах добио погрдан значај, Власи се одричу свог вековног имена и истичу своје име „Rumîn“ не би ли указали на своје римско порекло.

– У 4. веку, када је хришћанство постало званична религија, Власи постају хришћани (Срби су ове просторе населили у 7. веку, а хришћанство ће примити у 9. веку), а везаност за велики број богова из доба паганстава заменило је слављење хришћанских светаца. Власи су први који су почели да обележавају славу, коју ће касније и Срби прихватити. Ту заслугу потвђују и највећи српски историчари 19. века.

– У Србији је први Влахе, у Хиландарској повељи 1198. године, споменуо Стефан Немања (Свети Симеон)-170 Влаха који су помогли и прихватили обавезу издржавања манастира Хиландар. Године 1219. године, његов син Стефан Првовенчани исклесао је имена 218 Влаха на северном зиду манастира Жича (код Краљева), који су помогли и примили обавезу издржавања манастира. У то време, северно од Дунава, на територији Румуније нису постојали неки романски народи, преци Румуна, већ ће се они појавити 200 година касније, након пропасти Бугарско-Влашког царства, када је огромна популација Влаха мигрирала преко Дунава и 1330. године основала кнежевину Влашку. То су били Власи са ових простора.

СЕОБЕ ВЛАХА

– Најездом Турака, почев од Маричке битке 1371. год. и Косовског боја 1389. год, почињу веће сеобе Влаха ка Влашкој и јужној Угарској. Власи су под турску власт ушли са својим традиционалним уређењем, које су поштовали сви српски цареви. Уживали су неприкосновена права, јер им Турци нису жене дирали, плаћали су минимални порез, нису смели бити убијани. Разлог је то што су били сточари, гајили овце које су Турци, муслимани користили у исхрани. Срби, увидевши како Власи уживају велика права, почну се изјашњавати као Власи и како се број таквих „Влаха“ нагло умножио, Турци укину Влашко право. То је изазвало многе побуне Влаха и тада крећу још интензивније сеобе – ка западу у Босну, Црну Гору и Хрватску и преко Дунава у Влашку и Јужну Угарску. Зато у Хрватској и Босни и данас православне Србе називају Власима, јер су то управо они Срби који су прешли у Влахе да би остварили већа права, објашњава Драган Андрејевић, и наставља:

– Када је Сулејман Величанствени освојио Београд 1521. год. и Угарску 1526. године, понудио је Власима из Србије да населе пусте пределе Баната и Ердеља, уз знатне пореске олакшице и бенефиције. Тада се преко 1.600 влашких породица из Црне Реке (Црни Тимок) и Браничева (око 1.800 породица) иселило у Банат и Ердељ (Трансилванија). Било је и касније сеоба, а највећа 1690. године под патријархом Чарнојевићем, након чега је у Србији по Цвијићу остало мање од 4.000 становника.

– Тад су се готово сви Власи иселили из западне Србије, под вођством својих кнежева Рашкула (Рашковића). Власи нису одговарали Аустроугарској монархији, на подручју Баната и Ердеља, јер нису навикли да привређују на огромном плодном земљишту, те они већину, враћају на стара огњишта у Србији, након Пожаревачког мира, а те територије насељавају колонистима Немцима, Чесима, Хрватима, Мађарима. Србе не враћају, од њих формирају војне крајине, као одбрамбени зид од Турака. Нису дакле Власи у Браничеву насељени из „Румуније“ већ су из Угарске враћени на своја вековна огњишта. Враћају се и из Влашке под терором, а задњи пребег је забележен 1834. год. када је са Острава Маре пребегло сво становништво уз дозволу кнеза Милоша и основало село Михајловац.

– Године 1861, када је основана Румунија, од кнежевине Влашка и Молдавија, под патронатом Франуске (Наполен Трећи) и Немачке, када је за првог краља постављејн Немац, Румунија је присвајала Влахе како би попунила своје историјске празнине, каже Андрејевић, и истиче: – Када је 1878. на Берлинском конгресу било питање признања Србије као самосталне државе, Румуни су поставили услов да се Власи у Србији признају као румунска мањина. Уцењена Србија је пристала на то, те смо 60 година пописивани као Румуни, наспрам 800 година поносне влашке историје, када смо признавани као поносити Власи.

Ауторка: Андријана Максимовић

Преводилац: Слободан Голубовић

DȊ VICA VLAHILOR (2)

Kum dȋ vica vlahilor nu să šćije premult šȋ ȋnkă nuje dastul śerkat ȋn aja parće, istoriografija nje ȋnbije ku măjmulće raspunsurj, akuma daškiđem aja temă ku uomu dȋn Savjetu Vlahilor, Dragan Andrejević je publicist šȋ kritičarj šȋ dȋ la jeal kăpatăm un vadzut lu asta temă karje nuje ka aja śe spunje istorija lu sȋrbj. Kređem kă asta puoaće sȋ aźuće sȋ să vica vlahilor prȋn istorije vadă măjbinje.

MĂJ BATRȊNĂ LUMNJE ȊN AĂSTA LUOK

Andrejević măjȋntȋnj spunje kă ȋn luoku ȋntră Moravă, Ćimuok šȋ Dunărje trajeašće prȋstă doa mij dȋ anj lumnje karje je măjbatrȋnă ȋn aăšća luokurj – Vlasi, šȋ prospunje: Vlasi is o lumnje autohtonă karje a ȋnśeput ku traju pră teritorija lu tuoată Sȋrbija, o parće lu Bugarije, Makedonije, Albanije šȋ Gȋrśije. Sa fakut kȋnd lumnja a batrȋnă dȋ pră aăšća luokurj – Traśeanji, Tribalji, Kelcȋ šȋ Makedoncȋ dȋn antikă sa fakut Rimljeanj. Procesu dȋ romanizacȋje a ȋnśeput ȋn 1.vak ȋn era batrȋnă, kȋnd aăšća luokur a fuost kuprinš dȋ prokonzulu lu Makedonija Gaj Skribonije Kurije, da a cȋnut pȋnă la marźina lu a 6.vak ȋn era a nuoavă. Romanizacȋja a mărs dȋ la luvatu ljimbi a lu Rimljeanj šȋ ku marićišu ku legionarji lu Rimljeanj.

– Dȋpa ȋnparcȋtu lu Ȋmparacȋja lu Rimljeanj ȋn a 4.vak, Vlasi uđesk ȋn Vizantȋja – Ȋmparacȋja lu Rimljeanj dȋ la răsarit. Dȋn a 7.vak ljimba lu Vizantȋja je ljimba lu Gȋrś, dar Vlasi a uđit sȋ vorbaskă ȋn aluor varijantă dȋ Ljimba Latȋna. Caru Konstanćin a Šapćilja Porfirogenit dȋ aja dzȋśe kă ȋn Vizantȋja trajesk Rhomajoni (karje vorbăsk ljimba lu gȋrś) šȋ Romanjoni or Rumȋlji-Rumȋnji karje vorbăsk ljimba lu latȋnj. Carstva lu Vizantȋja sa kjemat šȋ Rumelija, da lumnja ȋn ja karje a vorbit ljimba latȋna sa kjemat Rumȋlji-Rumȋnji śe aduśe ku aja kum să kjamă Vlasi ȋntră jej šȋ dzȋ dȋ astădz – “Rumȋnj”.

Numilji Vlahilor ȋs dȋn aldȋntȋnj vak nainće lu era a noavă, kȋnd Gaj  Cezar ȋn aluj karće “Dȋ ratu ku Galji” a skris dȋ keltc ku numilji Volke (Volhe) karje a venjit ȋn luokurj prȋnga Dunărje ȋn a 4.vak nainće lu era a nuoavă. Asta nume je dȋn vuorba lu Latȋnj – “vall” (astădz ȋn ljimba vlaha “valje”), kă Vlasi a trajit prȋnga “vallum” karje măjmult a fuost ȋn văjilji lu rȋurj marj. Vrjeamje dȋ vrjeamje, da măjmult dȋ vrjeamja lu Turś kȋnd numilji Vla pornjesk sȋ fije nume dȋ rȋzȋljit, Vlasi să ujtă dȋ numilji aluor alje batrȋnj šȋ jau numilji Rumȋn karje aduśe la aja kă jej au vică dȋ Rimljeanj.

Ȋn a 4.vak kȋnd religija lu Isus Ristuos sa pus prstă tuoată Ȋmparacȋja lu Rimljeanj šȋ Vlasi dȋ atunś ȋs Rišćeanj (Sȋrbji ȋn aăšća luokurj a venjit ȋn a šapćilja vak, da rišćeanj ȋs dȋn a 9.vak), da panteonu lu paganj a ȋnskimbat svȋncȋ lu rišćeanj. Vlasi măjnainče să a apukat să fakă praznjiku, da dȋ la jej praznjiku primăsk šȋ Sȋrbji. Aja spun šȋ aj măjmarj istoriografj sȋrbješć dȋ a 19.vak.

Ȋn Sȋrbije măjȋntȋnj, ȋn Povelja lu Hilandarj 1198.an, pră Vlasi a fakut vuorbă Stefan Nemanja (Svȋntu Simeon) – 170 dȋ vlahilor karje a aźutat šȋ sa prins sȋ aźuće manastȋrja lu Hilandarj. Ȋn anu al 1219  aluj kopil Stefan Prvovenčani a pus numilji lu 218 Vlahilorj, karje a aźutat šȋ sa prins sȋ aźuće manastȋrja, pră zȋdu lu manastȋrja lu Žiča (la Kraljeva). Ȋn aja vrjeamje, prȋstă Dunărje, ȋn teritorija lu Romănije nu a trajit ljumnje karje a tras vică dȋ Rimljeanj, aj batrȋnj lu Romănj, jej o sȋ să ȋvaskă dua suće dȋ anj ȋnurmă, dȋpa śe a pikat cara Valaho-Bugarjeaskă šȋ marje sȋlă dȋ lumnje a emigririt prȋstă Dunărje šȋ ȋn 1330.an a formirit Kinježȋja Vlahilor. Aăja a fuost Vlasi dȋn aăšća luokurj.

MIGRACȊJA VLAHILOR

Kȋnd a venjit Turśȋ, dȋ la Bataja la Marica ȋn 1371.an šȋ Bataja la Kuosova ȋn 1389.an, pornjeašće măjmarj migrăcȋj Vlahilor kȋrtă Kinježȋja Vlahilor šȋ Ungarija. Vlasȋ a pikat supt turś, a tunat ku aluor ađetur šȋ rȋnd karje a poštojit šȋ tuoc carji sȋrbješć. Turśi nu a kućedzat sȋ să atȋrnje dȋ aluor mujerj, a plaćit porjez mȋjmik šȋ nu a kućedzat sȋ fije omarȋc dȋ Turś. Sȋrbji kȋnd a vadzut kum trajesk Vlasi jau sȋ să deklarisaskă kă ȋs Vlasi šȋ kum a luvat sȋ să mulcaskă număru dȋ aăja „Vlasi“ Turśi jau šȋ nu măj dau Prava Vlahilor. Atunś pornjašće šȋmăj marje migracȋje, la zăvrnjit ȋn Buosna, Crna Gora šȋ Hrvatska šȋ prstă Dunărje ȋn Kinježȋja Vlahilor šȋ Ungarija. Dȋ aja šȋ dzȋ dȋ astădz ȋn Buosna šȋ Hrvatska lu Sȋrbj dzȋk kă ȋs Vlasi, kă aăja ȋs sȋrbj karje sa deklarisȋt ka Vlasi dȋ să fije supt Prava vlahilor, nje răzloźeašće Dragan Andrejević šȋ nađeašće:

– Kȋnd Sulejman al Marje a kuprins Biljigradu ȋn 1521.an šȋ Ungarija ȋn 1526.an, a ȋnbijat pră Vlasi dȋn Sȋrbije sȋ trjeakă sȋ trajaskă ȋn Banat šȋ Erdelj karje sa pustȋnjit, kă sȋ ajbje porjez măjmik šȋ alće beneficȋje. Atunjś prȋstă 1.600 dȋ fameljij valahilor dȋn Crna reka (Ćimuoku al Njeagru) šȋ Branićeva (prȋnga 1.800 dȋ fameljij a trekut ȋn Banat šȋ Erdelj (Transȋlvanija). A fuost šȋ ȋnurmă migrăcȋj, a măjmarje ȋn 1690.an supt patrijarhu Čarnojević, dȋpa śe ȋn Sȋrbije pră vuorba lu Cvijić a uđit mȋjpucȋn dȋ 4.000 dȋ inš.

– Atunś sa măjdo tuoc Vlasi dus dȋn Sȋrbija la zăvrnjit ku aluor kinježur Raškul (Raškovići).Vlasi nu a fuost pră vuoje lu Monarhija Austroungurjanjaskă ȋn Banat šȋ Erdelj kă nu a fuost ȋnvacac  sȋ lukrje la pomȋnt šȋ dȋ aja jej ȋj pră mulc ȋntuork ȋn Sȋrbije dȋpa Paśe ȋn Požarevăc, da ȋn aja teritorije vin Njeamcȋ, Česȋ, Hrvacȋ, Mađearji. Pră Sȋrbji nu ȋntuork dȋn jej formirjesk Krajna soldacaskă sȋ să aperje dȋ Turś. Vlasi ȋn Branićeva nu ȋš venjic dȋn “Romănjije” ma ȋs dȋn Ungarije ȋntuorš ȋn luokurlji unđe a trajit dȋ bătrȋnjacă. Să ȋntuork šȋ dȋn Kinježȋja Vlahilor supt teroru lu buojearj, a ȋn 1834.an je ȋnsamnată fuga lu lumnja dȋn Ostrava Marje ku vuoja sluobȋdă dȋ la Kȋnježu Miloš šȋ a formirit satu Mihajlovăc

– Ȋn anu 1861, kȋnd je formirită Romănjija, dȋn Kinježȋja Vlahilor šȋ Moldavija, supt patronatu lu Francuska  (Napoljeon Atrijlja) šȋ lu Njemcȋjă, kȋnd je dȋ kralj pus un Njeamc, Romănjija dȋ să ȋnpljinjeaskă aluor istorije a ȋnśeput să kutrupaskă pră Vlasi, spunje Andrejević, šȋ prospunje: – Kȋnd sa la Kongresu ȋn Berlin ȋn 1878.an raskunoskut Sȋrbija ka o državă ku ajej autonomije, Romănji a katat sȋ Vlasi ȋn Sȋrbije fije raskunuoskuc ka Romănji. Sȋrbija dȋ sȋ fije raskunoskută a ȋnbunat aja šȋ nuoj njisăm 60 dȋ anj popisujic ka Romȋnji, prȋnga 800 dȋ anj kȋt njisăm raskunuoskuc ka Vlasi maruoš.

Autorka: Andrijana Maksimović

Tulmaśu: Slobodan Golubović

Izvor: recnaroda